Голубачка тврђава
Голубачко утврђење подигнуто је на стрмим литицама стена око 4 км низводно од истоименог града, на десној обали Дунава, на самом уласку у Ђердапску клисуру.
Грађено је у првим деценијама 14. века као гранично утврђење од стратешког значаја. У изворима се први пут помиње 1335. године, као тврђава са угарском посадом. У српском поседу била је током првих деценија 15. века. Након смрти деспота Стефана, 1427. године, Голубац је требало да припадне Угарској, али га преотимају Турци и држе га до 1444. године, када прелази под власт деспота Ђурђа Бранковића. Турци га поново освајају 1458. године и, уз мање прекиде, држе све до почетка 19. века.
Грађено је у првим деценијама 14. века као гранично утврђење од стратешког значаја. У изворима се први пут помиње 1335. године, као тврђава са угарском посадом. У српском поседу била је током првих деценија 15. века. Након смрти деспота Стефана, 1427. године, Голубац је требало да припадне Угарској, али га преотимају Турци и држе га до 1444. године, када прелази под власт деспота Ђурђа Бранковића. Турци га поново освајају 1458. године и, уз мање прекиде, држе све до почетка 19. века.
|
Утврђење је имало девет високих четвороугаоних кула, распоређених на стратешки истуреним локацијама, које повезују бедеми са озупченим, шетним стазама. Током тридесетих година 20. века кроз тврђаву је пробијен магистрални пут и том приликом је срушена улазна капија. Услед подизања нивоа Дунава након изградње хидроелектране Ђердап, најнижи делови утврђења су потоплјени.
Након пет година реконструкције тврђава је отворена ове године за туристе.
Након пет година реконструкције тврђава је отворена ове године за туристе.
Милица Пауновић - VIII/2