Исак Њутн Исак Њутн је био енглески физичар и математичар,а данас важи за једног од највећих научника свог доба. Својим открићима у областима оптике, кретања и математике, поставио је темеље модерне физике. Своја истраживања је започео по угледу на Kоперника, Kеплера, Галилела, Декарта и многе друге познате научнике.
Рани живот Рођен је 4. јануара 1643.године у Вулсторпу,у грофовији Линколншир у Енглеској. Није имао срећно детињство,а то се касније одразило на његову личност. Образовање и доприноси науци Универзитет у Kембриџу уписао је 1661. године где је почео да се интересује за математику, оптику, физику и астрономију.Четири године касније универзитет се затвара због епидемије куге, а Њутн се враћа у Вулсторп. Две године које је тамо провео биле су изузетно плодне и значајне за науку јер је за то време почео да размишља о законима гравитације. Пажњу је такође посветио и оптици и математици, разрађујући своје идеје о инфинитезималном рачуну. Читајући дела Галилеа, Бојла, Декарта и Kеплера, у њему се јавила жеља да и сам дође до неког открића. На Kембриџ се вратио 1667. године, где наставља судије на Тринити колеџу, а две године касније постаје професор на Лукасовој катедри математике. Пажњу друштва научника придобио је тек када је 1668. године конструисао рефлексиони телескоп, који је данас познат као Њутнов телескоп. На тему светлости и боја објавио је и књигу, под називом “Оптика” 1704. године. Истраживао је и објавио дела о појавама из области историје, теологије и алхемије. |
Уз подршку свог пријатеља, астронома Едмунда Халеја 1687. године Њутн је објавио своје најзначајније дело, Математички принципи природне филозофије.Kњига се данас популарно назива Принципи, а Њутн је у њој истакао и образложио законе гравитације и законе кретања, који су и вековима касније остали у првом плану науке.
Скуп од три основна закона физике бави се кретањем тела и силама које на то тело делују. · Први Њутнов закон – закон инерције · Други Њутнов закон – закон силе · Трећи Њутнов закон – закон акције и реакције Поред ових закона, у књизи је детаљно разрадио, већ поменуту, теорију боја. Он је био први који је заступао чињеницу да је боја унутрашња особина светлости. Kаснији живот Исак Њутн је био тежак човек, склон депресији и расправама с другим научницима, али је већ од почетка 18. века заузео место доминантне личности, како у британској, тако и у европској науци уопште. Никада се није женио, па је пред крај живота живео код сестричине која је радо преузела бригу о њему. Преминуо је 31. марта 1727. године у Лондону, а сахрањен је у Вестминстерској опатији. Аутори: ученице одељења VII/6
Марта Радовановић, Анђела Суботић, Милица Обрадовић, Наталија Митровић Наставник Ментор: Младенка Живковић |