У ЗДРАВОМ ТЕЛУ ЗДРАВ ДУХ

Правилна исхрана​

   Прочитавши интересантан чланак на био блогу о томе како су сеоски врапци здравији од градских јер врапци у граду углавном конзумирају храну из пекара почела сам да размишљам и о нама људима, првенствено мојим другарима. Одлучила сам да спроведем једно испитивање. Kакве навике у исхрани имају ученици једне сеоске средине у односу на град? Анкету сам спровела у ОШ“Вожд Kарађорђе“ у Kушиљеву и нашој школи.
 Из ове анкете смо закључили више чињеница. Већина ученика из основне школе ,,Јован Јовановић Змај“ који су одговарали на анкету дневно имају само два оброка. Половина ученика ујутру доручкује, и то је углавном нека врста пецива. Већина ученика конзумира грицкалице и слаткише док играју игрице, гледају филмове итд. Што се тиче меса, највише једу пилетину, а рибу ретко када. Поврће и воће једу 2-3 пута недељно. Месне прерађевине и брзу храну конзумирају скоро свакодневно. 
​     
Пирамида исхране

Основа пирамиде је најшира. Ту су намирнице од житарица: хлеб, пецива, пиринач, тестенине, проја, качамак. Све је то здравије ако се прави од црног брашна млевењем целог зрна. Ове намирнице треба узимати свакодневно, више пута у току дана. Треба их јести 6– 11 пута (оброка) дневно. Житарице обезбеђују витамине, минерале и неопходна влакна.
Другу групу намирница чине воће и поврће. Потребно је посебно истаћи овај ниво. Она обезбеђује витамине, минерале, влакна веома важна за здравље. Треба их јести 3-5 пута дневно. Поврће и воће се појављују у разним врстама и бојама и треба јести што разноврсније.
Трећа група намирница углавном је животињског порекла. Важна је јер обезбеђује беланчевине, калцијум, гвожђе, цинк. Ова група се дели на две подгрупе – једну чине млеко и млечни производи (сир, павлака, јогурт и млеко), а другу месо, риба, пасуљ, јаја, орах, лешник, бадем, кикирики...
Основни принципи правилне исхране

Да би се спровела правилна исхрана неопходно је познавати основне принципе правилне исхране, садржане у следећем:
  • Рационална исхрана - представља однос између количине унете хране и количине утрошене у организму за одговарајуће процесе, а то су: терморегулација, рад унутрашњих органа, физичка активност, итд. Одступање од ове равнотеже доводи до преобилне или недовољне исхране, Рационална исхрана истовремено значи узимање намирница које су јефтиније, али једнако вредне тако да се не умањује нутритивна вредност јела.
  • Уравнотежена или умерена исхрана - представља оптималну количину хранљивих састојака. Она не сме бити ни преобилна нити недовољна, не само у енергетском смислу, већ и у погледу и других хранљивих састојака, посебно витамина и минерала. И преобилна и недовољна исхрана могу довести до различитих поремећаја у организму и слабљења његове виталне способности.
  • Разноврсна, мешовита исхрана - обухвата два појма: групе намирница и врсту јела. У току дневног јеловнике 
  Газиране напитке и сокове конзумирају свакодневно.Што се тиче физичке активности, ученици се углавном баве неким спортом три пута недељно.
 Ученици из основне школе ,, Вожд Kарађорђе“ имали су мало другачије одговоре на анкету. Они поврће и воће чешће конзумирају, а месне прерађевине и брзу храну у мањим колчинама. Такође већи број ученика свакодневно има три оброка са ужинама.Физичка активност заступљенија у односу на ученике из Свилајнца.
​
Четврти ниво пирамиде је сам врх пирамиде и чине је масти, уља и слаткиши. Ова група намирница обезбеђује енергију (калорије) и врло мало других хранљивих материја. Ове намирнице нису лоше, али оне би требало да чине најмањи део нашег оброка.
       потребно је узети намирнице из свих 7 група,  односно 5 група ако се посматра пирамида исхране. Због богатства наше, а и страних кухиња, јела треба да су разноврсна и без честих понављања, наравно уколико је то могуће. Трудити се да исхрана буде што разноврснија.
  • Равномерност обеда (дневни ритам обеда) - неопходно је у току дана узети више обеда са мањом количином хране, а посебно неправилно целокупну количину хране узети у облику једног обеда, при чему се оптерећују органи за варење, па и цео организам.
   Правилна исхрана је основни фактор оптималног раста и развоја човечијег организма и директо утиче на његову радну способност и дужину живота.       Нажалост, данашњу исхрану карактеришу неправилни и недовољно избалансирани оброци. У њима има превише масноћа, меса, хлеба а мало млечних производа, воћа и поврћа. Неправилна исхрана је фактор ризика за настанак различитих обољења. Због тога трпи наш читав организам, а веома је лако многе лоше компликације избећи једноставном променом исхране.
   Неправилна исхране не само да смањује такмичарске способности већ може, с обзиром на напор који организам чини, да доведе и до обољења, нарочито ако је реч о младим особама које још нису достигле свој пуни развој. Телу треба обезбедити оно што му треба, када му треба и у потребној количини.
 Манић Даница 8/5